24. септембар 2007.

Уместо воштанице др Слободану Милеуснићу

Хришћанство, једина религија која је стварно никла у Јерусалиму, ускоро ће – како изгледа – бити сасвим протерана из Израела.

Многи Израелци толико мрзе хришћане да је то готово болесно. Код обичног народа мржња је отворена. Политичари су подмукли, раде скривено. Знају: хришћанске земље дале су им државу.

У Израелу можете бити избачени из радње или истучени на улици ако примете да носите крст на ланчету око врата. Тамо су врло ретки они који ће вас бранити од подивљалих противника крста и Исуса Христа, јер је за Јевреје Исус Христос – онај чије ће име увек бити проклето.

У математичким књигама, на ТВ у школском програму, свугде је знак ПЛУС забрањен! Пишу само ¬. или ґ јер оригинални знак представља крст!

Сви урбанисти Израела често имају огромне муке: ни једно раскршће не сме се направити тако да личи на крст! Погледајте само планове градова! Ретки, само јако ретки, Јевреји то признају са огорчењем и подсмехом.

Недељник "Џерузалем рипорт" је објавио нотицу да многи хришћани и хришћански великодостојници упућују мноштво притужби да их на аеродрому Бен Гурион ужасно малтретирају. "Рипорт" каже да је израелска Влада прошлог лета организовала СЕМИНАР (!) на коме су учили те младе агресивне, арогантне, непристојне младиће и девојке КАКО ДА СЕ ПОНАШАЈУ ПРЕМА ХРИШЋАНИМА.

Обесни Јевреји пљују и вичу на све који носе крст око врата. Једна калуђерица је казала новинару "Рипорта" да је "срећна, јер њој само пљују у лице"... Остале туку. У старом граду јеврејска деца калуђерима и свештеницима камењем скидају камилавке и вичу за њима: "Сатан, Сатан!"

Недавно оскрнављење једне византијске гробнице само је један у низу примера антихришћанског понашања у Израелу. Византијску гробницу коју су половином децембра 1991. године открили археолози у Јерусалиму—налази се у близини четврти Меа Шеарим где живе најортодокснији Јевреји – ноћу између 22. и 23. децембра, оштетили су вандали тако што су је напунили камењем.

Овај археолошки налаз данима је био поприште физичких обрачуна између полиције, која је штитила гробницу и ултраортодоксних "харедим" Јевреја, који не желе никакве хришћанске светиње у својој близини.

Јевреји овог јерусалимског краја не дозвољавају никаква ископавања на целом јерусалимском подручју, јер тврде да се тиме скрнаве јеврејске светиње. Остале религиозне налазе не признају.

Главни археолог, Ишеон Авни, тврди да је гроб хришћански, и да је био део некадашњег византијског манастира, подигнутог између V и VII века.

Манастир су, као и све остале хришћанске светиње, у VII веку спалили, сравнили са земљом Персијанци. Тако су оштећени и Црква Светог Гроба и Црква Христовог Рођења.

Јевреји су, у својој борби против хришћанства, помогли Персијанцима да лакше освоје Јерусалим.

Иако су само кратко време,од 614. до 629.године, господарили Јерусалимом, Персијанци су успели да хришћански Јерусалим униште до темеља. Византија је много тога касније поправила, или поново подигла.

Становници Меа Шеарима искузују далеко већу нетрпељивост према хришћанској вери, него према муслиманској. Та неразумна нетрпељивост, произилази из чињенице да Исуса Христа сматрају највећим непријатељем јеврејске вере. Његово Име, по њима, ни један Јеврејин не би никада смео да изговори гласно.

Православље, 15. јануар 1992. год. број 596

После објављивања овог текста у листу ПРАВОСЛАВЉЕ, на инсистирање Јеврејске заједнице у Београду, смењен је са места главног и одговорног уредника.

2 коментара:

Илија је рекао...

Напокон неко нормалан, нисам баш у току али за анти-хришћанска понашања у израелу знам и чудим се да је овај текст и довде догурао у сваком случају поздрављам и ако треба нека физичка потпора ту сам а и нисам сам.

Анониман је рекао...

Пишете: После објављивања овог текста у листу ПРАВОСЛАВЉЕ, на инсистирање Јеврејске заједнице у Београду, смењен је са места главног и одговорног уредника.

Мислим да није проблем Јеврејска заjедница у Београду, јер она и не поставља или, не бира главног и одговорног уредника Православља. Проблем је попуштање под притиском, оних који су господина др Слободана Милеуснића, поставили на место главног и одговорног уредника.Па затим, зар се не подразумева да је човек дужан да говори истину. Ако је чланак сачињен од полуистина, инсинуација, неистина итд. - за намерно дезинформисање са циљем да се... постоји суд, тужба, докази. Видите, сутра ће нас притиснути неко други, због нечег другог и тако редом, док нас једном не притисну (не односи се на Јеврејску заједницу) да сменимо државу,цркву, народ. Инсистирање јесте притисак. И још нешто, чини се да смо ми себи много већи проблем но што смо проблем онима који нас, због овог или оног, притискају. На жалост.