Свака тежња и покушај да се хришћанство изједначи, "глајхшалтује" са духом времена, са пролазним покретима и режимима извесних периода историјских, одузима хришћанству ону специфичну вредност, која га и чини јединственом богочовечанском религијом у свету.
У светосавској философији друштва правило је изнад свих правила ово: не прилагођавати Богочовека Христа духу времена, него дух времена прилагођавати духу Христове вечности, Христове боговечности.
Једино тако Црква ће моћи сачувати животворну и незаменљиву личност Богочовека Христа, и остати Богочовечанско друштво, у коме људи другују и живе помоћу божанске љубави и правде, молитве и поста, кротости и смерности, доброте и мудрости, милости и вере, богољуба и братољубља, и осталих еванђелских врлина.
Светосавље као философија живота, Минхен, 1953.
Нема коментара:
Постави коментар