1) Од Апостолских времена па до наших дана, сви они који истински воле Христа, чествују и воле ону која га је родила, васпитавала и бринула се о њему док је био дијете. Ако је њу изабрао Бог Отац, сишао на њу Бог Дух Свети, Бог Син се уселио и оваплотио од ње, није ли онда Богородицу дужан да велича свако ко исповиједа Свету Тројицу. Још у току њеног живота на земљи Христови Апостоли указивали су јој велику пажњу, а нарочито еванђелист Јован Богослов који се бринуо о њој као о мајци, од времена када му је Господ рекао са крста:" "Ево ти мајке"! Тиме је Господ указао и на пут свима који хоће да уђу Царство Небеско. Еванђелист Лука је насликао неколико њених икона, неке заједно са Предвјечним младенцем, а неке без Њега. Када их је он донео Пресветој Дјеви, она их је одобрила и рекла: "Благодат Сина мога нека буде са њима", и поновила песму коју је изрекла у дому Јелисаветином: "Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу моме..." Дјева Марија се уклањала од славе која јој је, као мајци Господа припадала. Више је волела да проводи врееме у тишини и молитви припремајући се за одлазак у вечни живот. До последњег дана свог земаљског живота она се старала да се покаже достојном Царства свога Сина, и на самрти се молила да Он избави душу њену од злобних духова (демона) који пресрећу људске душе на путу ка небу, покушавајући да их шчепају и одвуку са собом у ад. Господ је услишио молитву Своје Мајке, и у часу њене кончине Сам Он је сишао са неба са мноштвом анђела да прими њену душу. Пошто се Мајка Божја молила и за то да се може опростити са Апостолима, Господ је око њене самртничке постеље окупио и све Апостоле осим Томе. Уз свечане погребне песме сахранише Апостоли њено пречисто тело. После три дана они отворише гроб да се још једном поклоне телу Мајке Божје, заједно са Апостолом Томом који је тада стигао у Јерусалим; али не нађоше тело у гробу. Касније за време обеда, блистајући небеском светлошћу, јави им се у ваздуху сама Богородица и рече им да је Син њен прославио и тело њено и да она, васкрснута, стоји пред Његовим Престолом. И још им обећа да ће увек бити са њима. Апостоли са великом радошћу поздравише Богородицу и стадоше је поштовати, не само као Мајку њиховог вољеног Учитеља и Господа, већ и као своју небеску помоћницу, покровитељку хришћана и заступницу целог рода људског пред Праведним Судијом. И свуда где се проповедало Еванђеље Христово, стаде се прослављати и Његова Пречиста Мати.
У утроби Маријиној сјединили су се Бог и човек. Она је била та која је послужила као лествица Сину Божјем, који је сишао са небеса. Она је и мост који преводи са земље на небо, она је, по благодати,у Духу Светом, мајка свих који се, духовно, рађају за живот у Царству Небеском.
Нанети ударац поштовању Богородице значи ударити на корен хришћанства, уништити хришћанство у самој његовој основи. Зато је, непријатељ Божји и целог рода људског, ђаво, измислио многе клевете, од којих ћемо неке, ради утврђивања у истини, овде разобличити.
2) Јеврејски клеветници трудили су се да докажу да Марија није била девица у тренутку када је зачела Христа. Јеврејски преводиоци у својим новим (лажним) преводима Старог Завјета на грчки језик, познато пророчанство Исаије преводе "И ево млада жена ће зачети". Они тврде да јеврејска ријеч "ха алма" означава младу жену, а не дјевицу, како је стајало у свештеном (истинитом) преводу Седамдесеторице, гдје је то место преведено са "Ево, дјева ће затруднети". Међутим, злонамерност нових преводилаца била је очигледна, јер се упоређивањем разних места из Библије јасно показује да реч "ха алма" значи управо "дјевица". Процветали Аронов жезал, камен који се сам одвалио од горе, како је у сну видио Данило, и још много тога из Старог Завјета било је праобраз рођења од дјеве. Безсемено зачеће Христа могли су да поричу само они који поричу Еванђеље, док је Црква Христова одувек исповедала да се Христос "оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве".
3) Маријин чисти живот представља прекор људима са нечистим мислима. Неки од њих су почели тврдити како је Марија остала дјева само док роди сина свога првенца Исуса, позивајући се на Јеванђење по Матеју, и како је она касније имала деце са Јосифом. Али реч "док" и њој сличне речи често означавају вечност, многе реченице у Светом Писму то потврђују. На пример говори се за Христа "засијаће у дане Његове правда и свуда мир, док тече месеца", али то не значи да ће када нестане месечеве светлости при крају света, нестати и правде Божје. Еванђеље јасно говори и о томе да су друга деца Јосифова, Апостол Јаков (назван брат Господњи) и остала, била деца Јосифова из брака са првом женом (која је била умрла кад се Јосиф обручио са Маријом). Да Дјева Марија није имала деце види се и из тога што је са Крста Господ своју Мајку предао на старање свом вољеном ученику Јовану. Зашто би Он то учинио да је она имала још деце, осим Њега? Они би се сами бринули о њој. Пажљиво проучавање Светог Писма и Предања Цркве потпуно јасно показује неубедљивост приговора против приснодевствености (или увијекдевствености) Марије и посрамљује оне који уче другачије.
4) У петом веку Цариградски Архиепископ Несторије почео је проповедати да је Марија родила само човека Исуса, у кога се уселило Божанство и обитавало у Њему као у храму. Он је отворено почео проповедати у Цркви како Марију не треба називати Богородицом већ Христородицом, пошто она није родила Богочовека. Како су овакве лажи и хуле узнемиравале Цркву решено је да се сазове Васељенски Сабор против Несторија. Сабор, трећи по реду, одржан је 431. год. у цркви Дјеве Марије у граду Ефесу, у коме је некада и боравила Пресвета Дјева Марија са Апостолом Јованом Богословом. Председавајући је био Свети Кирил Архиепископ Александријски заједно са Ефеским Епископом Мемноном. Сабор је устима својих чланова прогласио Несторијево учење за нечастиво и осудио га. Тако је, у ствари, одлука Сабора била глас Васељенске Цркве која је јасно изразила своју веру у то да је Христос, који је рођен од Дјеве истински Бог који је постао човек, и пошто је Марија родила савршеног човека који је у исто време био и савршени Бог, она се зато с правом има поштовати као Богородица.
5) Злоба "кнеза овога света" = ђавола, наоружала је "синове погибли" да још једном покрену рат против Емануила и Његове Мајке. Они су сад похулили на Свете Иконе и забранили поштовање Икона Христа, Богородице и његових Светих угодника, као и њихових Светих Моштију. Богородица је и тада снажила ревнитеље побожног поштовања Икона у њиховој борби, чинећи многа чуда и знамења преко својих Икона, исцеливши и одсечену руку Јована Дамаскина, који је писао у заштиту Икона. Гоњење поштоватеља Светих Моштију и Икона опет се завршило славном победом Православља на Седмом сабору у Никеји. Свети Оци су објавили већ познату истину да се поштовање које се указује иконама преноси на Светитеље на њима изображене. Много је Чудотворних Икона Пресвете Богородице од којих да посебно поменемо Свету Икону Тројеручицу (која се данас налази у манастиру Хиландару) и Иверску Икону Мајке Божије.
6) Када су били разобличени они који су порицали непорочни живот Пресвете Дјеве, затим они који је нису признавали за Мајку Божију, и најзад они који су се гнушали Њених Икона, када је слава Богородице обасјала цео свет, појавило се учење које је, тобож, веома преузвишавало Дјеву Марију, а у ствари је одрицало све њене врлине. То учење назива се учењем о непорочном зачећу Дјеве Марије, и дошло је од "најлукавијих" од присталица римског папског престола пошто су они отпали од Саборне или Апостолске Цркве а тиме се лишили и благодати Светог Духа. Оно проповеда да је "Преблагословена Дјева Марија у првом трену свога зачећа, била сачувана слободном од сваке нечистоте првородног греха". Другим речима, Мајка Божја када је Била зачета у утроби своје мајке Ане била је сачувана од првородног греха, а такође није могла имати ни личне грехе. Али то није све, говорећи о мукама које је Богородица претрпела стојећи под Крстом Свог Вољеног Сина они све то сматрају допуном Христових страдања, а Марију нашом саискупитељком. Тако римска црква, у својој тежњи да узвиси Пресвету Богородицу, њу већ назива допуном Свете Тројице. Одбацујући овакву ревност не по разуму ми, заједно са Светим Епифанијем Кипарским, можемо рећи "подједнаку штету наносе и јереси које унижавају Дјеву, као и оне које је прослављају више него што треба". А Свети Игњатије Брјанчанинов каже: Истини је страно свако преувеличавање или умањивање она свему даје праву меру и право мјесто. Прослављајући непорочност Дјеве Марије и њено одважно и срчано подношење невоља током живота на земљи, Црквени Оци у исто време исповедају да је једини искупитељ људског рода Господ и да Христу у његовом страдању није била потребна помоћ од других људи. Још пророк Исаија каже за Христа: погледах и никога не бјеше да помогне, и зачудих се што никога нема да ме подржи, али ме избави десница Моја. Свети Оци уче даље да су сви људи, па и Дјева Марија, потчињени првородном греху, а да је једини изузетак Христос зато што је рођен од Дјеве. Када је Христос дошао кроз чисту девствену Мајку и родио се од Ње, Он је очистио њену женску природу. Али ни тада, како о овоме говоре Свети Василије Велики, Свети Јован Златоусти и Свети Григорије Богослов, Дјева Марија није стављена у немогућност да згреши, него је наставила да се труди на свом спасењу, и побиједила је сва искушења. Јер ако је Дјева Марија постављена у немогућност да згреши и није згрешила, у чему је онда њена похвала? У томе се и пројавила праведност и светост Дјеве Марије, што је она будући човјек подобострасан нама тако заволела Бога и предала му се, да је Својом чистотом далеко надмашила све људе. Због тога се Она и удостојила да буде очишћена сишавшим на Њу Духом Светим и да од Њега зачне Самог Спаситеља света. По Светом Апостолу Павлу у Христу Исусу нема разлике између мушког и женског, Христос је искупио сав род људски, тако да је у Његовом Васкресењу подједнако ликовао Адам и радовала се Ева, док је својим Вазнесењем Господ узвисио целокупну људску природу.
7) Православна Црква се држи онога што је у Светом Писму и у Светом Предању речено о Пресветој Богородици и свакодневно је прославља у својим Храмовима као Мајку Божју и Царицу Небеску иштући од Ње помоћ и заштиту. Молитве Пресвете Богородице су свесилне, јер много може материнско Заступање. Пресвета Богородица је брза Заступница свих који јој Се са вером обраћају. Преукрашена Божанском славом Она стоји и стајаће и на дан Страшног Суда са десне стране престола Њеног Сина царујући са Њим.
Свих паћеника радост, увређених заступница, гладних хранитељка, путника утеха, бродоломника пристаниште, болнима посета, немоћних заштита и заступница, ослонац старости, Мајка Бога Вишњега, ти јеси, Пречиста (стихира Одигитрији).
Нада и заштита и прибјежиште хришћанима у молитвама неуморна Богородица, која спасава свет непрестаном молитвом својом, дан и ноћ се моли за нас и жезла царства Њеним се молитвама утврђују (из пјесама Богородици).
Нема ума ни речи који би изразили величанственост Оне која се родила у грешном роду људском и постала часнија од Херувима и Славнија од Серафима.
Гледајући неисказане Божанске и Божанствене тајне у Дјеви благодат пројављену и испуњену очигледно, радујем се и тешко ми је да схватим на који је начин изабрана чиста, она која је једина изнад свих створења, видљивих и појмивих. Зато желећи да је похвалим, ум се мој веома ужасава и реч ми застаје; па ипак се усуђујем да је величам и казујем да је она обитавалиште небеско (икос Ваведења).
Снебива се сваки језик како да те добро похвали по заслузи, и збуњен је сваки ум, па и надсветски, како да те опева Богородице; ипак Блага, праву Веру прими, јер знаш божанствену Љубав нашу; тебе, заступницу хришћана, ми величамо! (ирмос девети песме Богојављања).
Пресвета Богородице спаси нас!
Свети Јован Шангајски
Нема коментара:
Постави коментар