"Поводом тим, што народ наш у опште свету недељу, а и гђе које заповедне Господње празнике, сасвим опређељењу и вољи Божијој противно проводи, које тиме, што у те дане, по варошима и касабама чаршију отварају и јавни пазар држе, које пак тиме, што по неким местима пољске тежачке послове предузимају и одправљају; и тако уместо што би те свете дане по закону светковали, а оно их противу закона обесвећују и безчасте: то да би у народу нашем једанпут за свагда дојакошње противзаконито светковање недеље и празника, као вољи Божијој противно престало, а у место тога, право, законо вољи Божијој угодно и сходно светковање свете недеље и празника васпоставило се и увело се, нашли смо се побуђеним на представку врховне духовне власти сљедећу уредбу издати.
1.
Заповеда се и налаже сваком Србину у опште, и поименце сваком домаћину у отечеству нашем како варошанину тако и сељаку, да Свету Не-дељу и остале Господње заповедне празнике, на славу Божију празнује и светкује, које се у том састоји, да људи у такве дане приљежно у цркву иду, ту да се Богу моле, и да му на свагдашњим његовим благођејањима благодаре а напротив тога, да од сваког општег рада престану и одпочињу.
2.
Забрањује се сваком Србину у свету недељу или на Господњи заповедни празник, пољке тежачке послове предузимати и радити, и то се забрањује, да речене послове ни домаћин сам нити преко чељади своји, нити пак преко надничара или мобом сме предузимати.
3.
Забрањује се у свету недељу како по варошима и по мањим касабама (варошицама) чаршију отварати и јавни пазар држати.
4.
Забрањује се сваком трговцу и сваком кога му драго заната мајстору, како по већим варошима тако и по варошицама и мањим касабама, у Свету Недељу или на заповедне Господње празнике пазарити, и дућан свој отворити ни пре ни после подне. (Само бакалнице могу после свршене са литургије и то не са чаршије, већ изнутра у авлији бити отворене).
5.
Забрањује се онима, који меане и кафане држе такве у Свету Недељу, или заповедне Господње празнике, отварати пре, него што се света литургија у цркви сврши.
6.
Забрањује се у Свету Недељу довозити на колима у варош или икуда дрва, грађу, брашно или друго што на пазар.
7.
Будући се пак овом уредбом укида пазар у Свету Недељу, то да би сваки Србин своје кућевне потребе, које је до сада с пијаце набављати или на пијаци продати могао: то се овом уредбом за сваку варош и место, где је обичај био до сада пијацу држати, опређељује шести дан у недељи тј. субота.
8.
Ова уредба разумева се и за панађуре, који су уредбом правителственом опређељени то јест да и панађури не могу бити нити у свету недељу, нити пак на заповедне годишње празнике, но у дане послујуће.
9.
Да би сваки Србин знао, који су то заповедни празници, они ће у календару нашем с црвеним словима бити напечатани, а и свештенство ће свагда напред такве у цркви народу објављивати.
10.
Уредба ова имаће важност своју од наступајућег Митрова дне 1839. године, од кога дана нико се изговором незнања ове уредбе извинити неће моћи."
У Београду, 4. септембра 1839. године, nамјесници књажевствог достојанства Јеврем Обреновић, Тома Вучић-Перишић, Аврам Петронијевић, Стојан Симић
Нема коментара:
Постави коментар